LON­DON – Ti­je­lo biv­šeg ru­skog agen­ta Alek­san­dra Li­tvi­njen­ka bi­lo je u toj mje­ri ra­di­o­ak­tiv­no, da je nje­go­va autop­si­ja bi­la jed­na od naj­o­pa­sni­jih ikad iz­vr­še­nih, iz­ja­vio je ju­če u Lon­do­nu pa­to­log Ne­ta­ni­jel Ke­ri.
Ke­ri je re­kao da je Li­tvi­njen­ko­vo ti­je­lo bi­lo do te mje­re ra­di­o­ak­tiv­no da je dva da­na osta­lo u po­ste­lji u lon­don­skoj bol­ni­ci u ko­joj je Li­tvi­njen­ko umro 23. no­vem­bra 2006. go­di­ne, pre­nio je AP.
On je umro od tro­va­nja ra­di­o­ak­tiv­nim po­lo­ni­ju­mom-210.
In­spek­tor Kreg Ma­skal re­kao je ju­če na zva­nič­noj is­tra­zi po­vo­dom smr­ti Li­tvi­njen­ka da dvo­ji­cu mu­ška­ra­ca ko­ji su se sa njim sa­sta­li, Dmi­tri­ja Kov­tu­na i An­dre­ja Lu­go­vo­ja i da­lje tra­že zbog ubi­stva.
Lu­go­voj je re­kao za ame­rič­ku agen­ci­ju u Mo­skvi da su do­ka­zi pred­sta­vlje­ni u is­tra­zi, „be­smi­sli­ca”.
Bri­tan­ske vla­sti su pre­kju­če otvo­ri­le du­go oče­ki­va­nu zva­nič­nu is­tra­gu o smr­ti Li­tvi­njen­ka, a is­tra­žna ko­mi­si­ja u Lon­do­nu po­ku­ša­će da sa­zna ko sto­ji iza ubi­stva ko­je je go­di­na­ma ka­men spo­ti­ca­nja u od­no­si­ma Mo­skve i Lon­do­na.
Bi-Bi-Si je na­veo da su ve­ro­vat­no iz­ve­de­na dva po­ku­ša­ja ubi­stva pre ne­go što je Li­tvi­njen­ko umro od tro­va­nja po­lo­ni­ju­mom 2006. u Lon­do­nu, u svo­joj 43. go­di­ni.
U tom tre­nut­ku se biv­ši agent ru­ske Fe­de­ral­ne slu­žbe bez­bjed­no­sti već šest go­di­na na­la­zio u Bri­ta­ni­ji, či­ji je dr­ža­vlja­nin po­stao.
Na sa­mrt­nič­koj po­ste­lji op­tu­žio je ru­skog pred­sjed­ni­ka Vla­di­mi­ra Pu­ti­na da sto­ji iza nje­go­vog ubi­stva, pod­sje­tio je Doj­če ve­le.
Is­tra­ga je na­ve­la na za­klju­čak da je po­lo­ni­jum-210 Li­tvi­njen­ku pod­met­nut u šo­lju ča­ja ko­ju je po­pio 22 da­na pri­je smr­ti u dru­štvu Lu­go­vo­ja i Kov­tu­na.
Obo­ji­ca su biv­ši ru­ski agen­ti, a Lu­go­voj je tre­nut­no po­sla­nik Ru­ske du­me.
Go­di­nu da­na na­kon smr­ti bri­tan­ski tu­ži­o­ci su ovu dvo­ji­cu ozna­či­li kao glav­ne osum­nji­če­ne, ali je Ru­si­ja od­bi­la da ih iz­ru­či uz obra­zlo­že­nje da ustav ze­mlje ne do­zvo­lja­va eks­tra­di­ci­ju sop­stve­nih gra­đa­na.
Afe­ra oko smr­ti Li­tvi­njen­ka do­ve­la je do za­hla­đe­nja od­no­sa iz­me­đu Lon­do­na i Mo­skve, na­vo­di Doj­če ve­le i pod­sje­ća da je si­tu­a­ci­ju po­ku­šao da pro­mi­je­ni bri­tan­ski pre­mi­jer Dej­vid Ka­me­ron po pre­u­zi­ma­nju vla­sti, ali mu je pla­no­ve i de­fi­ni­tiv­no po­kva­ri­la kri­za u Ukra­ji­ni.
Cio slu­čaj je pre­šao dug put do po­kre­ta­nja is­tra­ge ko­ja tre­ba da od­go­vo­ri na pi­ta­nje ko je ubio biv­šeg ru­skog špi­ju­na.
Vla­da u Lon­do­nu je, na­i­me, du­go okli­je­va­la da po­kre­ne pu­nu is­tra­gu jer bi ona pod­ra­zu­mi­je­va­la is­pi­ti­va­nje do­ku­me­na­ta ko­ji su, ka­ko je ob­ja­šnje­no, „osje­tlji­vi”.
To bi mo­glo da ima ve­ze sa na­vo­di­ma da je Li­tvi­njen­ko, na­kon do­bi­ja­nja azi­la, ra­dio za bri­tan­ske taj­ne slu­žbe MI5 i MI6, na­veo je Doj­če ve­le.
Ru­sko mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va je sep­tem­bra 2014. sa­op­šti­lo da je te­ško za­mi­sli­vo da bi pro­ces mo­gao da bu­de objek­ti­van.
Ko­nač­nu od­lu­ku o to­me ko je od­go­vo­ran za smrt Li­tvi­njen­ka do­ni­je­će Kra­ljev­ski sud prav­de u Lon­do­nu.
(Tan­jug)